Историјске личности

Сава Владиславић

Гроф Сава Владиславић (1668-1738) Рагузински био је први српски дипломата и први Србин који је задобио повјерење Русије, као и лично повјерење цара Петра Великог, за ослобођење Српства на Балкану.

У историји Русије стигао је на још угледније мјесто, за непуних тридесетак година 18.вијека био је умијешан у све важне догађаје руског царства. Био је један од најугладнијих и најбогатијих људи у то вријеме у Русији. Зато и почива у царској гробници у Благовештенској цркви Александро-невске лавре.

Сјајни познавалац унутрашње и спољне политике, Сава Владиславић у танчине је изучио велике руске дворске тајне, закључио је војни савез са кнезом Молдавије у Јашију, мир са султаном на Пруту, конкордат са папом у Риму и пакт о дефинитивном, и данас важећем, разграничењу са Кином у Пекингу.

У елитном руском часопису “Тајни документи”, 3. марта 2011 године објављен је, до сада непознат детаљ из живота грофа Саве Владиславића. Тврди се, наиме, да је он био оснивач руске обавјештајне службе.

Петар велики поклонио му је дворац у Москви, на ријеци Покровка, и право слободне трговине на десет година. Повеља је, недуго затим, продужена на неограничено вријеме.

Последњих година живота, сломљен смрћу своје три кћери, Владиславић је у Сибиру добио право да оснује град Троицкосавски. Подигао је тамо храм, назвавши га црква Св. Саве српског Немањића.

Заиста је за нас Србе узбудљиво када помислимо колико је у овом даровитом Херцеговцу стално живила и радила српска мисао-написао је 1940. године Јован Дучић у својој књизи “Гроф Сава Владиславић”, говорећи нам да овог великог сународника никад не предамо забораву.

Тешан Подруговић

Тешан Подруговић, гачанин, је народни пјевач од кога је Вук Стефановић записао многобројне пјесме од којих су најпознатије: Женидба Душанова, Женидба Стојана Јанковића, Цар Лазар и царица Милица, Новак и Радивоје продају Грујицу, као и циклус пјесама о Марку Краљевићу. Поред народног пјевања уз гусле, Тешан је био и народни приповједач од којих је у народу остала запамћена бајка Међедовић.

Какав је Тешан био епски бард о томе најбоље свједоче ријечи Вука Стефановића, записане између корица једне од његових књига: “Премда има доста људи који знаду много пјесама, али је опет тешко наћи човјека који зна пјесме лијепо и јасно. У том је Тешан Подруговић, био први и једини између свих, које сам ја за ових десет година налазио и слушао”.

Стојан Ковачевић

Стојан Ковачевић је знаменити херцеговачки јунак, рођен у Гацку. Обиљежио је херцеговачку и црногорску историју. Он је као хајдук и хајдучки харамбаша четовао тридесет година, прославивши се у бројним биткама и бојевима против Турака и Аустоугара у другој половини 19. вијека. Јунак бројних ратова и буна, храбри војсковођа је морао 1882. године да избјегне у Никшић, гдје је у великом сиромаштву и умро 1911. године. Сахрањен је поред Саборне цркве Св. Василија Острошког, а о његовом славном војевању некада су писали бројни историчари, хроничари и публицисте, као и пјесници, приповједачи, романсијери, а наручито епски пјесници.

Богдан Зимоњић

Богдан Зимоњић рођен је у селу Гарева код Гацка 1813. године. Био је поп и војвода гатачки. Истицао се у локалним устанцима који су се јављали послије 1852. године у Херцеговини.

У великом устанку у Херцеговини „Невесињска пушка“ (1875—1878) Зимоњић је био један од најпознатијих устаничких вођа.

Умро је у Пустом Пољу код Гацка 1909. године.

Свети Петар Зимоњић

Свети Петар Зимоњић (син Богдана Зимоњића) је српски светитељ, митрополит Захумско-Херцеговачки (у периоду 27. маја 1903. — 7. новембра 1920.) и митрополит Дабробосански (7. новембра 1920 — 1941.). Одликован је Орденом Светог Саве I степена, Белим орлом II реда и Карађорђевом звездом.

Док је управљао Захумско-Херцеговачком епархијом подигао је велики број цркава у Херцеговини.

Свети архијерејски синод СПЦ је 1998. године митрополита Петра Зимоњића прогласио за свештеномученика. У Данићима код Гацка је храм посвећен свештеномученику Петру. Српска црква га прославља треће недеље у мјесецу септембру.