Етнографске вриједности, као и манифестације, представљају значајну компоненту туризма, која се као комплементарна вриједност може уврстити у туристичку понуду нашег мјеста. У туристичкој презентацији значајно мјесто има народна ношња, фолклор, кулинарство и обичаји.

Народна ношња

Народне ношње

Традиционална народна ношња народа Херцеговине нагиње ка Црној Гори.

  • Женску народну ношњу чине: капа са марамом, прслук, ћурдија, хаљина, појас, прегача, вунене чарапе, и опанци.
  • Мушка народна ношња се састоји од: капе, џемадана, појаса, прслука, кошуље, панталона (рајтозе народни), гете (тозлуци) вунене чарапе и опанци.

Ношња из богатије породице била је украшена токама. Кабанице су прављене од сукна и биле су са капуљачом.

Фолклор

Фолклор

Богатство народног духа овог подручја, кроз изворни плес и музику његују фолклорна друштва.

Свакако треба споменути народне изворне пјесме (такозване ганге) које остављају посебан доживљај за слушаоце и гледаоце.

Народни обичаји

Црква часног крста у Дажљеву

Од старих обичаја највише су се очували обичаји везани за Божић и Крсну славу.

Божић

На Бадњи дан уочи Божића пече се печеница, домаћин навече у кућу уноси бадњак, а домаћица га посипа житом. Затим се у кућу уноси слама, по којој се посипају ораси и бомбоне, па их дјеца траже по слами. Божићни ручак је најсвечанији и најбогатији и састоји се од разноврсних јела и печења. Рано ујутру полазник иде код рођака, пријатеља или комшије да стиче бадњаке.

Крсна слава

Крсна слава се у овим крајевима слави два дана. Први дан је уочи славе, а други на дан славе. За славу долазе кумови, родбина и пријатељи. За тај дан се прави славски колач (погача), свијећа од воска, пали се тамјан, пече се јагње (или друго месо) и спремају се други разни специјалитети и колачи. Домаћин дочекује госте и држи здравице заједно са осталим гостима. За вријеме славе би се држале здравице, пјевале и гангале разне пјесме.