Трагови различитих културних струјања као резултат историјских збивања детерминисале су ток и облик урбаног и културног развоја све до данас. Културно-историјске вриједности свједоче о дугој и бурној прошлости овог краја.

Стећци

Зборна гомила

Неколико хиљада нијемих камених спавача, расутих по пољима и брдима, каменим језиком зборе о човјеку и животу, што су безимени каменодјелци знаковима и ријечима уклесали и кољенско казивање долазећим генерацијама оставили.

Простиру се на 114 локалитета, гдје има око 2200 стећака (камених плоча, сандука, крстача), са 38 сачуваних натписа.

На подручју Гатачке и Автовачке парохије на многим мјестима постоје стари гробови и читава гробља са старим хришћанским споменицима – стећцима. Да су то православни споменици говори и то што су на многим мјестима некрополе смјештене уз средњовјековне богомоље.

Средњовјековни град Кључ

Стари град Кључ

Налази се недалеко од Гацка, кога је саградио господар Захумља Сандаљ Хранић у XV вијеку, његовог најважнијег града у коме је издао највише повеља. Његова жена Јелена, ћерка кнеза Лазара и удовица Балшића, изградила је цркву пред градом. Утврђење се састоји од доњег и горњег града и у основи има правугаони облик. Кључ је ишао у ред најважнијих градова Херцеговине. Два топа са овог утврђења пренесена су у Земаљски музеј у Сарајеву.

Цркве

На простору гатачке општине постоји велики број сакралних објеката.

- Саборни храм Свете Тројице (Силаска Св. Духа на Апостоле) у Гацку. Подигнут 1884. године. Обнављан 1962-1965. и 2004. године.

- Нови Саборни Храм Свете Тројице у Гацку. Градња храм је започета 2002. године и већи дио грубих грађевинских радова је завршен.

- Црква Светог Николе у Срђевићима. Подигли су је у 14. вијеку кнезови и дипломате Срђевићи, гатачка властела, која је у средњовјековном феудалном друштву играла значајну улогу. Срђевићка властела из доба Сандаља Хранића и Херцега Стефана битно је утицала на друштвено политичке прилике тога времена и у знак своје моћи подигла је цркву у фрескама. Фреске којима су украшени зидови цркве само су последњи рефлекс некадашњег значаја овог мјеста. У манастиру Житомислићу се чува Минеј из 14.вијека, писан на пергаменту за потребе цркве у Срђевићима. После много лутања са оштећеним текстом и исјеченим записима доспио је у манастир на Неретви гдје се чува и излаже као значајан експонат старог духовног живота Гацка. Црква је под заштитом државе. Зна се да је обнављана 1883. године. Под надзором Завода за заштиту споменика црква се и сада обнавља.

- Црква Светог Димитрија у Домркама (25 км сјеверозападно од Гацка). Једна од најстаријих цркава на територији Гацка. Народно предање је везује за 13. вијек. Археолошка истраживања су показала да је црква обновљена 1883. године. Испод темеља те цркве су пронађени остаци из ранијег периода, али не тако стари како то каже народно предање, иако код цркве постоји средњовјековно гробље. Црква је обновљена и освештана 2001. године.

- Црква Светог мученика Лазара Косовског у Придворици (близу извора Неретве 40 км сјеверно од Гацка). Црква је подигнута 1935. године. Срушена је од усташа 1941., када су и сви становници српског села Придворице побијени. Обнова је почела на Видовдан 2006. године. У крипти цркве сахрањени су посмртни остаци мјештана овог села.

- Црква Светог Илије у Наданићима (8 км од Гацка према Невесињу). Црква обновљена, односно наново сазидана на темељима старе цркве из 1897. године и освештана 1991.године. Живописана 2003. године.

- Црква Вазнесења Господњег у Фојници (20 км од Гацка према Невесињу). Освештана 1884. године.
- Црква Светог Николе у Југовићима (33 км сјеверозападно од Гацка). Нема поузданих података о старости цркве. Народно предање и ову цркву везује за средњи вијек, и по том предању су је подигли чобани који су у току љета изгонили стоку на пашњаке у Гатачкој површи. Предање каже да су то били Немањића чобани. Црква је обновљена 1881. године.

- Црква Светог Николе у Грачаници (2 км сјеверозападно од Гацка). По предању саграђена 1534. године. Обнављана је више пута 1754, 1814. и 1896. године. Око цркве се налази средњовјековно гробље, па се претпоставља да је подигнута на темељима још старије цркве. Археолошка истраживања нису доведена до краја, па ни ова претпоставка није још научно потврђена.

- Црква Светог пророка Илије у Изгорима (35 км сјевероисточно од Гацка). Подигнута 1884. године. Црква је у току обнове.

- Храм Светог Василија Острошког у Автовцу саграђен је и освећен 1907. године. Шездесетих година је на цркви саграђен звоник.
- Храм Светог Саве у селу Самобор. Није сачуван податак када је саграђен, зна се да је обнављан 1979. године па 2002. године. Постоји податак да је и прије ових година црква обнављана више пута, што говори да је храм из ранијег периода.

- Храм Свете Тројице у селу Гарева. Не зна се кад је саграђен. Обнављана је 1889. године на темељима цркве која је ту већ постојала. У првом свјетском рату је рушен да би одмах 1921. године поново био обновљен. Последњи пут је уређен 1988. године.

- Храм Светог Пророка Илије у селу Берушица, саграђен 1893. године. Срушен је од стране Аустругара, а обновљен и освећен 31. 07. 2005. године.

- Храм Светог Николе у селу Добреља. Не зна се година кад је саграђен, из ранијег је периода. Постоји податак о обнови из 1884/9. 2001. године је обновљен и освећен.

- Храм Светог Архангела Михаила у селу Казанци. Не зна се кад је саграђен. Први пут је обновљен 1833. године, па затим 1934., 1971. и 1991. године.

- Храм Светог Петра Зимоњића у селу Данићи саграђен и освећен заједно са конаком 2001. године.

- Храм Светог Архангела Михаила у селу Степен саграђен и освећен 2004. године.

- Храм Светог Николаја у селу Михољаче. Обновљен је 1884. године што говори да је из ранијег времена. Обновљен је и фрескописан 1999. године.

- Храм Светог Николаја Жичког у селу Сливља изграђен је у период од 2008.-2011. године, трудом мјештана.

Храмови у изградњи

- У току је изградња храма Свих светих мученика српских у селу Љесков Дуб.
- У току је изградња храма Часног Крста у селу Дражљево.