Простор гатачке општине одликује велико присуство пећина и јама. То су углавном ријечне, изворско-врелске и понорске пећине.
Пећине и јаме обилују разноврсним пећинским накитом и интересантним примјерцима фауне. Посебно су интересантне за спелеологе и још увијек недовољно истражене. Пећине и данас чувају најстарију културну историју човјечанства, о чему свједоче бројна налазишта. Такође, пећине чувају седименте погодне за истраживање прошлости који су на другим мјестима уништени. Све то нашем кршу даје велику културну, образовну и научну важност, а прије свега битно условљава живот на овом подручју.
Најпознатије пећине овог простора су:
- Пећина Ђатло на Кобиљој глави,
- Ружина пећина у Пустом пољу- палеолитско станиште,
- Водена пећина на Пониквама са многобројним каменицама,
- Хрштица код Врбе из које извире Хрштички поток,
- Врелска пећина (Црвена греда) извор Драмешинске ријеке,
- Вилина пећина на Лебршнику украшена многобројним сталактитима и сталагмитима,
- Вилина пећина под средњовјековним градом Кључем из које извире Кључка ријека наставак подземног тока Мушнице,
- Звокотуша код Доброг поља,
- Голубинке код Бодежишта,
- Ђакова пећина у Објешенику,
- Орловића пећина код Заградаца,
- Двоглава пећина у Бјеласници,
- Велика Спиља,
- Дабојева пећина под Сомином,
- Ђатла на Лебршнику,
- Шишман пећина у Јасенику,
- Добрељска пећина — највећа понорска пећина.
Међу 10 најдужих спелеолошких објеката РС (пећине):
- Ђатло, 1970 метара — Кобиља глава, Гацко
- Врелска пећина (доња ријечна), 800 метара — Драмешина, Гацко
Међу 10 најдубљих спелеолошких објеката РС (јаме):
- Радошева јама, 200 метара — планина Бјеласница, Гацко
- Јама на Јефтовој коси, 127 метара — планина Бјеласница Гацко
- Ђатло, 111 метара — Кобиља глава, Гацко
Пећина Ђатло
Пећина Ђатло је морфолошки најразгранатији подземни систем Републике Српске. Налази се на Коритској висоравни, испод брда Кобиља глава. Прво познато спелеолшко истраживање предузео је српски географ Антоније Лазић (рад о овој пећини објавио је 1936-те године) када је истражио канале горњег нивоа у укупној дужини од 525 метара. Спелеолошка истраживања је прекинуо, код јаме у централном дијелу пећине, коју је назвао „Дубока јама“.
Врелска пећина (Црвена греда)
Налази се у селу Драмешина, испод планине Лебршник, у гребену која се назива Црвена греда. Врелска пећина се састоји од двије пећине (два канала): горњег сувог и доњег ријечног. Улаз у канале се налази на 1200 метара. Ријечна пећина се састоји од једног канала, укупне дужине 800 метара, испресјецаног са 15 мањих језера од којих су нека дуга и до 10 метара. Пећином тече стални подземни ток Драмешинске ријеке. Фарбања воде која су рађена 1958. године у Бабића јами, на планини Лебршник, показала су да се воде потока који тече дном јаме појављују у врелској пећини. Виша, сува пећина, састоји се од једног канала дугог 280 метара.
Доња пећина је неколико пута истаживана. За вријеме последњих истраживања словеначких спелеолога, крајем осамдесетих година прошлог вијека, у подземним језерима су, по причи мјештана, пронашли човјечију рибицу.
